She's special for me.

Već treći put brišem tekst i pokušavam da napišem sve ovo što mi je na duši.
Jednostavno mozak mi je zablokirao i ne znam na šta će ovo ličiti.
Da li ste ikada nekoga zavoljeli,kao brata/sestru preko Interneta? Ali onako baš,da jedva čekate da vam odgovori na poruku ili vas posavjetuje.
Ja jesam.I čak sam tu osobu upoznala,zagrlila i provela sa njom najljepši dan u svom životu.

Neko će je možda prepoznati,ali neću navoditi njeno ime.
Toliko mi je život krenuo na bolje kada sam je upoznala,da sam se stvarno zapitala da li je ona anđeo.
Svako u životu prođe kroz pakao,ali rijetko ko ima neku osobu pored sebe koja će mu pomoći da lakše progura kroz taj dim.
Ona je meni pomogla,mnogo.
I često kada sam sjebana znala bih čitati naše stare poruke i svaki put se osjećam kao novi čovjek.
Da li je to zato što je ona meni jako bitna osoba ili zato što je ona takva sama od sebe?
Reklo bi se oboje.
Toliko dobrote nikada nisam vidila u nikome.
Ona je jednostavno prijatelj kakvog treba poželiti.
Rekla sam da je ona najvažnija puzla bez koje moj život ne bi bio potpun.


Volim da pišem o njoj,kako je krenulo jednom ću napisati i knjigu.
Ja nikada nisam nekoga ovako poštovala i govorila ovo sve.Mislila sam da ne postoje dobri ljudi,ali ona me je uvjerila u baš suprotno.
Ona je bila spas u mom životu,and she's like my sister.
Volim ovaj Blog i volim da pišem o stvarima koje osjećam i u ovom trenutku ja sam najsrećnije biće,od 7 milijardi bića na ovom svijetu.Zahvaljujući njoj.

It's time for High school

Hello people,odlučila sam pisati na jednu jako zanimljivu temu.Srednja škola!
Mnogi od vas tek će upisati srednju,neki več idu a neki su i završili.Ja sam među ovim prvim,tek sam se upisala.
Jako mi je teško bilo odlučiti se u koju školu da idem,a u ovom mom gradu izbor je HAOS.
I naravno uvijek su tu roditelji da nam pomognu u odabiru škole.
Mene su moji usmjerili ka ''fancy'' životu u Gimnaziji.I don't like that school.
Ali šta mogu kada je moj grad tako kul pa me ne želi primiti u Medicinsku.Ali da vam kažem odmah su me primili u Gimnaziju i sada moram da se pravim kako je Gimnazija moj život.
Pomalo se bojim ljudi sa kojim cu dijeliti klupu i sa kojim  cu se druziti.
Nisam ja baš druželjubiva osoba a kamoli kao sve te ulizice koje ću morati nazivati ''prijateljima''

  Kolike su šanse da se ja uklopim u sav taj ''fancy'' život? 0.00000%
Ne pišem ja sve ovo da ispadnem neka buntovnica ali realno današnje društvo je toliko ******* da se ponekad stvarno zapitam gdje ja to živim.A moji roditelji su u fazonu kao ''Druži se sa svima,nemoj ulazit u nikakve klanove''.Klanove? Really,svako odjeljenje je podjeljeno u neke ''afričke'' klanove.
Svi se pljuju mrze i ogovaraju.
Svi su licemjerni i glupi.
I ne znam kako ću ja preživiti u tom svijetu.



 

Prvi klan se sastoji od ufuranih barbika koje kupuju samo markiranu robu.
Drugi klan se sastoji od ljepuškastih momčića koji se samo druže sa tim barbikama.I ufurani su.A ufurano muško mi je gore od ufurane ženske.
A ima i onaj treći klan a to su narkosi ali oni utripovani,tipa ako uzmu dim jednom u mjesecu već misle da ih traži čitava  Republika Srpska.
Ja sam nekada bila među onim ''Družim se sa svima i svi su mi prijatelji i svi ćemo se družiti do kraja života'' a sad sam ''hate all people in this fucking town''.Nemojte me shvatiti pogrešno ali ja sam se hiljadu puta opekla o te barbike,te ljepušane samo još nisam o narkose a nadam se da nikad ni neću.
To je jedan problem koji će me pritiskati u Gimnaziji a drugi problem su nastavni predmeti. Hello kako oni misle da ja pročitam knjigu koja se sastoji od 1000 stranica i koja je dosadna.''Tihi Don'' eto ako je neko pročitao to molim da mi unaprijed prepriča jer ja to sigurno neću čitati!
A da ne pričam o hemiji,matematici,fizici ma haos.Propašću kao Hitler pred Staljingradom.
A najgore od svega je što ja stvarno ne želim imati posla sa ljudima koji će ići u Gimnaziju.
Totalni sam freak.
Mnogi će se pronaći ovde,možda neko mrzi Medicinsku,neko Ekonomsku.
Ali možda i sve ovo što sam sad napisala je samo zato što me strah upoznati nove ljude i krenuti u novi život.
Ali opet sam sigurna da sam 99% upravu za ove klanove i sve te izopačene ličnosti.
I nadam se one day I will be a good doctor :3 sa Gimnazijom. ;-;

The Great Gatsby.

Gledala sam film ''The Great Gatsby'' i objavila sam na svim internet stranicama svoje oduševljenje.
Odmah da se razumijemo nisam patetična osoba niti romantična ali ovaj film me je ubio u svakom smislu.
Razmišljala sam o tom vremenu,vremenu kada se još Jazz razvijao u Americi.Tačnije razmišljala sam o ponašanju ljudi,muškaraca.
Kada uporedimo današnje muškace sa tadašnjim to je Amerika i Rusija.
Trenutno slušam ''Young and Beautiful'' i pišem ovo,a emocije frkte na sve strane.
Zašto muškarci ne mogu biti kao Leonardo DiCaprio,odnosno Gatsby.

Ide mi na živce njihovo današnje ponašanje.
Nije sramota pokazati emocije,nije sramota zaplakati za nekim koga voliš.
Nije sramota boriti se za nekoga koga voliš.
Sramota je povrijediti nekoga ko te voli i slomiti mu srce.
Ovaj čovjek je bio najbogatiji  u NewYorku za ljude,a kada se pogleda u ogledalo znao je da nije niko bez nje.Sav taj novac,nakit,status u društvu za njega su bili pepeo,a ona je bila jedina svijetla tačka u njegovom životu.Takvo bar ja imam shvatanje o filmu i fascinirana sam svakim njegovim pokušajem da je vrati,fascinirana sam njegovim držanjem i njegovom ljubavlju prema njoj.
Voljela bih da živim u tom vremenu,u vremenu kada su muškarci poštovali žene.
I hajde razmislite o današnjem muškarcu.Na tv-u svakodnevno se priča o nasilju nad ženama,o ubistvima gdje muževi ubijaju žene,o silovanjima i o još mnogo gorim stvarima.Ne kažem ja da u onom vremenu nije toga bilo,bilo je i uvijek će biti ali muškarci su mnogo više poštovali ženski rod.
Mnogo više su pokazivali emocije i borili se za nekoga,a danas takve stvari nazivaju ''pederlukom'' .
I današnja ljubav se zasniva na lažima i prevarama.Čitav današnji svijet se zasniva na tome.

 Zamislite da ste najbogatiji na svijetu i da možete imati sve na svijetu osim osobe koju volite.
A ljubav se ne može kupiti.
Koliko je Gatsby bio očajan kada je pravio sve one fenomenalne žurke samo da bi se pojavila Daisy.
Zamislite samo koliko je on nju volio.
Najbolje vam je da pogleda film ili još bolje da pročitate tu knjigu i skontate o čemu ja pričam.I manite se filmova kao što su ''Fifty Shades Of Gray'' i tih gluposti.Gledajte nešto što je poučno.
I ako ikada pronađem nekoga kao što je Gatsby biću najsrećnija osoba na svijetu!
I mislim da je kranje vrijeme da Leonardo DiCaprio dobije oskara! :))

Stop Bullying!

Već neko vrijeme se dopisujem sa jednom osobom i ovo sada pišem njoj,jer želim d zna da šta god se desilo i koliko god joj se život činio besmislenim treba da zna da su uz nju osobe koje je vole.

Što više odrastam sve više  uviđam koliko ljudi mogu biti pokvareni i zli.Nekada sam imala gomilu ljudi oko sebe koje sam nazivala prijateljima,ali sada je sve teže vjerovati nekome.
Kroz svoje školovanje prošla sam mnogo toga zbog čega sam zažalila što sam živa.
Svakodnevna ismijavanja,ogovaranja iza leđa i odbacivanja.Svakodnevna razočarenja,a najviše suze.
Znate li vi koliko boli kada vam neko dobacuje kako ste ovakvi ili onakvi..
Svi govore ''Ma ne slušaj ih samo su ljubomorni'' ,ali ajde se ti stavi na moje mjesto i  vidi da li možeš izdržati to svakodnevno maltretiranje.NE! To niko ne može..
Niko ne zaslužuje da bude vrijeđan i omalovažavan!

Na svojoj maturskoj večeri uzela sam mikrofon u ruke i otpjevala jednu pjesmu.Gledala sam  sva ta poznata lica koja su me gledali tako odvratno,neki su čak prokomentarisali da odvratno pjevam a zatim je pukla priča kako sam se ružno obukla i moja matura iz snova je propala.
I dalje pokušavam preboliti to veče,ali i dalje ne mogu da vjerujem svemu šta sam čula.
Mnogi od vas se ponekad osjećaju kao govna,e ja sam se tako osjećala to veče.
I mnogi su uživali dok su se rugali ne samo meni već i drugima.
Mnoge od tih ''faca'' su ismijavali siromašne..
Gazili i uništavali samopouzdane drugih..
I kada nam neko uništi  bitan trenutak u životu kako treba da se osjećamo?
Nismo svi jaki,pa da se odmah dižemo..Neki padaju, duboko padaju zbog nečijeg užitka da omalovažava.
Ovakve stvari ostaju duboko urezane u sjećanje.A ti ljudi koji su me omalovažavali danas to će raditi uvijek.
 Kada se pogledate u ogledalo zapitajte se da li su ti ljudi vrijedni vaših suza,da li su vrijedni vaših života.NE,nisu!
Kroz ovaj period školovanja naučila sam samo jedno-Ljudima ne treba previše vjerovati  i nikome ne treba dozvoliti da uništi naše samopouzdanje i natjera nas da sami sebe vrijedjamo.Jer nećemo uvijek biti sa tim ljudima već sa samim sobom!

Beauty is not the essence of life.

Bila mi je potrebna samo jedna sitnica da pokrene moju inspiraciju za pisanje ovog posta i, yeap pronašla sam je.
Olivera mi nekako baš daje veliku inspiraciju.

Ovako kada hodam gradom volim da posmatram ljude,kako su obučeni,kako pričaju,kako se ponašaju i prva stvar koju primjetim na nekome je lice,a zatim sve ostalo.
Svi ti ljudi koje ja srećem u gradu,sada pričam o ženama,se kriju iza barbi lica.Ali i ja sam takva.
U posljednje vrijeme jednostavno ne mogu izaći vani a da nisam bar maskaru na oči stavila.
Za sebe ja ne mogu reći da sam lijepa,jer jednostavno ne mislim tako ali kada se našminkam i sama sebe ponekad iznenadim.To je po meni samo nedostatak samopouzdanja,jer svako je na svoj način lijep,a šminka samo napravi od ljudi ono što oni žele biti.


 Ova slika je samo dokaz da možete biti lijepi i sa a i bez šminke,da možete biti ono što jeste i ono što želite biti.A na vama je da izaberete.
Jer čovjek može biti najljepši a u duši prašina i čađ ili najružniji a u duši biser i dijamant.Ali i to je na vama da odlučite.
Lice možete promjeniti a da li možete i dušu? Razmislite o tome!